Ђунићи Тојота је редовни професор енглеског језика и лингвистике на Метрополитен универзитету у Осаки (Јапан). Бави се истраживањем утицаја културе на формирање и диверсификацију језичких форми, обухватајући велики спектар конструкција, као што су стање, време-аспект, прелазност. Његов приступ карактерише изразита интердисциплинарност, укључујући лингвистику, културну антропологију и когнитивне науке. Објавио је велики број радова из историјске лингвистике и когнитивне семиотике, као и неколико монографија. Последња истраживања задиру у сферу дихотомије између природе и одгоја, као и утицаја културе на процесе учења. Такође се бави и анализом везе између генетских/расних варијација у Homo s. sapiens и тешкоћа у учењу.

Ванредна професорка за област опште лингвистике на Одсеку за усмено и писано превођење Универзитета у Болоњи (Италија). Њена истраживачка интересовања везана су за морфосинтаксу, лингвистички приступ усвајању другог језика и лингвистичке одлике превода. Додатно је занимају металингвистичка компетенција и улога коју формално образовање има у њеном развоју. Међу њеним новијим публикацијама истиче се књига Статистичка анализа података у експерименталним истраживањима усвајања другога језика, у коауторству са проф. др Тиханом Краш (Универзитет у Ријеци, у штампи). У пројектима комбинује истраживачки рад (тренутно унутар пројекта UNITE - Universally Inclusive Technologies to Practice English) и партнерства усмерена ка развоју нових вештина у оквиру студијских програма посвећених језику (на пример, у пројекту UPSKILLS - UPgrading the SKIlls of Linguistics and Language Students). У наставку једног од ранијих институционалних партнерстава, један је од оснивача ReLDI центра за језичке податке у Београду.

Марта Кајзер-Вјетшни је доценткиња на Катедри за студије превођења Факултета за енглески језик Универзитета Адама Мицкјевича у Познању. Након завршетка докторске дисертације на тему преводилачких универзалија и преводилачког стила (2012), наставила је са континуираним истраживањима разговорног и писаног језика медијације који се користи у Европском парламенту. Тако је у оквиру TRINFO пројекта урадила истраживање током једногодишњег боравка на Универзитету у Болоњи, где је радила на проширењу EPTIC корпуса (European Parliament Translation and Interpreting Corpus), са циљем укључивања података из пољског језика. Као члан PINC пројекта на Универзитету Адамa Мицкјевича, радила је на састављању преводилачког корпуса пољског језика.

Иако је њен примарни фокус на употреби корпусне лингвистике и обраде природних језика у трагању за језичким обрасцима, повремено сарађује и са колегама који су усмерени на процесе, користећи key-logging и eye-tracking у истраживању процеса тумачења и превођења. Kоуредник je књиге на тему дискурса медијације у Европском парламенту (Language Science Press), као и гостујући уредник специјалног издања Across Languages and Cultures, посвећеног студијама превођења и контрастивним студијама заснованим на кориштењу корпуса.

Силвија Мело-Фајфер је редовни професор за област образовања наставника страних језика на Универзитету у Хамбургу. Ради у оквиру истраживачких центара LiDS (Literacy in Diversity Settings) и CIDTFF (Centro de Investigação Didática e Tecnologia na Formação de Formadores). Бави се истраживањем плуралистичких приступа настави и учењу страних језика, образовањем на завичајном језику, као и образовањем наставника страних језика. Њена интересовања обухватају и искориштавање потенцијала приступа који су засновани на уметности у подизању свести о томе шта значи бити и постати вишејезична особа.

Др Срђан Попов је доцент на Групи за неуролингвистику на Факулетету друштвених наука (Универзитет у Гронингену, Холандија). Првенствено се бави истраживањем у области обраде језика, највише на морфосинтаскичком нивоу, користећи евоциране потенцијале (ERPs). Поред тога, спроводи и неуролингвистичка истраживања на особама са неуролошким (афазија) или развојним поремећајима (дислексија), као и психолингвистичка истраживања, користећи различите бихејвиоралне методе. Његови радови су објављивани у различитим међународним часописима, попут: Brain and Language, Journal of Neurolinguistics, Clinical Linguistics and Phonetics.

Весна Половина је редовни професор опште лингвистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Њена истраживачка интересовања обухватају анализу дискурса, семантику и прагматику, као и разговорни језик. Написала је неколико књига и велики број научних чланака. Њена последња књига (у коауторству са Горданом Јелић), посвећена анализи дискурса, бави се СМС и текстуалним порукама у српском језику. Била је дугогодишњи председник Друштва за примењену лингвистику Србије, а тренутно је главни и одговорни уредник часописа Примењена лингвистика.